„Уједињена Србија“ и „Студенички круг“ организују обилазак српских светиња по Далмацији

-Петак 12.03.2010. полазак са великог паркинга Сава Центра у 19 часова
-Субота 13.03.2010. посета манастиру Лазарица у Косову, обилазак цркве Светог Ђорђа и цркве Покров Пресвете Богородице у Книну, цркве Светог Спиридона у Скрадину и цркве у Шибенику. Ноћење у Чистој Малој код мештана
-Недеља 14.03.2010. света литургија у манастиру Крка, обилазак цркве у Ђеврскама и Кистањама

Повратак у вечерњим часовима, а долазак у Београд у понедељак у 5 часова ујутру

Пријављивање до 07.03.2010. Информације и пријављивање на тел. 064/807-39-30, 064/807-39-32 и 011/26-39-158

На позив оца Радослава, секретара епископа рашко-призренског и косовско-метохијског господина Артемија, чланови „Уједињене Србије“ су 25. јануара, 2010. године обишли манастир Ђурђеве Ступове, Сопоћане, Петрову цркву и место рођења Светог Саве, село Мишчићи недалеко од Новог Пазара. Повод нашег сусрета у постојбину светих Немањића био је разговор око покретања низа акција и активности за обнову колевке Растка Немањића. Уз дужно поштовање према свим српским великанима, недопустиво је да се Србину који је задужен за писменост нашег народа, не зна место рођења. Ради лакше оријентације, село Мишчићи се налази у Рашкој области, недалеко од Новог Пазара, у долини под називом Дежава по којој су српски сабори у време владавине Немањића и добили име. Данас, село је српско а становништво у поодмаклим годинама. Кроз село протиче и река Дежава а 50 метара од реке су темељи некадашње цркве за коју не постоје поуздани историјски подаци.
Што се тиче Петрове цркве у којој се крстио Растко Немањић, потоњи Свети Сава, је ремек дело и јединствен пример архитектуре на овим просторима. Иначе, она је и званично најстарија хришћанска црква на Балкану за коју постоје писани подаци још из осмог века, а темељи цркве из периода раноапостолних, тј. првог века. Када је у питању Нови Пазар или по старом Пазариште-Трговиште, и данас постоје остаци зидина који објашњавају и специфичан регион у коме су Немањићи, тачније Свети Симеон формирали уједињену српску државу.
Било је то место сталних комуникација и размена на коме су се састајали и Исток и Запад. Једном речју, раскршће свих раскршћа, што је и данас. Српска нација и народ не заслужује, нити сме да се одрекне свога учитеља, архиепископа, лекара, ујединитеља, стога позивамо све оне који осећају да припадају српској нацији, да се одазову акцијама које ће у најкраћем временском периоду бити покренуте.

» Настави даље

6. фебруара 2010. одржана је промоција монографије „Косово и Метохија је душа Србије“ у парохијском дому храма Светог Александра Невског. Промоција је почела после вечерње службе у 18:30 часова. Гости промоције су били Друштво младих уметника „Рас“ из Новог Пазара, ходочасник Владимир Марковић, средњошколци – учесници на конкурсу „Косово и Метохија је душа Србије“ и деца са Косова и Метохије из Старог Грацког. Промоција је почела уз благослов оца Банета. Програм је водио Аљоша Филиповић, а скупу су се обратили председник „Уједињене Србије“ Валентино Поповић и Владимир Марковић. Цео програм су улепшале песме девојака из Друштва младих уметника „Рас“ и два рада из монографије чији су аутори Ивана Срејић, ученица 4. године гимназије из Варварина и Тијана Јеловац, ученица 4. године гимназије из Новог Сада, док је о утисцима са семинара „Наше Косово и Метохија“ говорио Никола Росић, заменик председника Друштва младих уметника „Рас“ и учесник на конкурсу „Косово и Метохија је душа Србије“.

» Настави даље

Студентска добротворна организација „Уједињена Србија“
позива Вас на промоцију књиге која садржи најбоље литерарне радове са конкурса

„Косово и Метохија је душа Србије“

Говоре:
- Студенти – реализатори пројекта
- Ученици – учесници на конкурсу „Косово и Метохија је душа Србије“

Гости:
- Друштво младих уметника „Рас“ из Новог Пазара
- Историчар Владимир Марковић
- Деца са конкурса

Субота 6. фебруар 2010. године са почетком у 18 часова
Парохијски дом храма Светог Александра Невског, улица Цара Душана 63.

Не знам како да почнем овај састав, а да задржим сузе, које су увек присутне када причам о Косову и Метохији. То вече 8.1.2010. кренусмо касно, затрпани у аутобусу карираним торбама, пуни хране, гардеробе и новогодишњих пакетића за децу са Косова и Метохије. Журећи кроз мраком обавијену Србију, стижемо пред зору у Косовску Митровицу где нас је чекала пратња. Широм отворених очију посматрамо равно Косово и са страхом и зебњом као метак, пролазимо кроз Пећ. Не сећам се какав је град био раније, али сад је затрпан сивилом, недовршеним зградама, ђубретом и кривудавим улицама које имају нека нова, страна имена. Са доласком светлости дана долазимо у Високе Дечане! Прво што ми је пало на памет је помисао “Боже, када ћу опет доћи?” Улазимо у ту божанствену светињу, задужбину Стефана Дечанског и присуствујемо јутарњој, молитви. У нашим главама се мешају осећаји радости што смо ту, среће али и велике туге. Храм је заливен сузама у својој борби за опстанак. Чује се клепетало и почиње литургија. Божанствена чета монаха својим појењем испуњава храм али и наше душе. После 2 и по сата пуног срца одлазимо у манастирске конаке где уз послужење пријатно ћаскамо са монасима који стрпљиво одговарају на наша питања стављајући нам до знања да смо увек добродошли. Напуштамо манастир, који, опасан бодљикавом жицом и стражом француских војника ,остаје иза нас.

» Настави даље