На позив оца Радослава, секретара епископа рашко-призренског и косовско-метохијског господина Артемија, чланови „Уједињене Србије“ су 25. јануара, 2010. године обишли манастир Ђурђеве Ступове, Сопоћане, Петрову цркву и место рођења Светог Саве, село Мишчићи недалеко од Новог Пазара. Повод нашег сусрета у постојбину светих Немањића био је разговор око покретања низа акција и активности за обнову колевке Растка Немањића. Уз дужно поштовање према свим српским великанима, недопустиво је да се Србину који је задужен за писменост нашег народа, не зна место рођења. Ради лакше оријентације, село Мишчићи се налази у Рашкој области, недалеко од Новог Пазара, у долини под називом Дежава по којој су српски сабори у време владавине Немањића и добили име. Данас, село је српско а становништво у поодмаклим годинама. Кроз село протиче и река Дежава а 50 метара од реке су темељи некадашње цркве за коју не постоје поуздани историјски подаци.
Што се тиче Петрове цркве у којој се крстио Растко Немањић, потоњи Свети Сава, је ремек дело и јединствен пример архитектуре на овим просторима. Иначе, она је и званично најстарија хришћанска црква на Балкану за коју постоје писани подаци још из осмог века, а темељи цркве из периода раноапостолних, тј. првог века. Када је у питању Нови Пазар или по старом Пазариште-Трговиште, и данас постоје остаци зидина који објашњавају и специфичан регион у коме су Немањићи, тачније Свети Симеон формирали уједињену српску државу.
Било је то место сталних комуникација и размена на коме су се састајали и Исток и Запад. Једном речју, раскршће свих раскршћа, што је и данас. Српска нација и народ не заслужује, нити сме да се одрекне свога учитеља, архиепископа, лекара, ујединитеља, стога позивамо све оне који осећају да припадају српској нацији, да се одазову акцијама које ће у најкраћем временском периоду бити покренуте.

» Настави даље

Не знам како да почнем овај састав, а да задржим сузе, које су увек присутне када причам о Косову и Метохији. То вече 8.1.2010. кренусмо касно, затрпани у аутобусу карираним торбама, пуни хране, гардеробе и новогодишњих пакетића за децу са Косова и Метохије. Журећи кроз мраком обавијену Србију, стижемо пред зору у Косовску Митровицу где нас је чекала пратња. Широм отворених очију посматрамо равно Косово и са страхом и зебњом као метак, пролазимо кроз Пећ. Не сећам се какав је град био раније, али сад је затрпан сивилом, недовршеним зградама, ђубретом и кривудавим улицама које имају нека нова, страна имена. Са доласком светлости дана долазимо у Високе Дечане! Прво што ми је пало на памет је помисао “Боже, када ћу опет доћи?” Улазимо у ту божанствену светињу, задужбину Стефана Дечанског и присуствујемо јутарњој, молитви. У нашим главама се мешају осећаји радости што смо ту, среће али и велике туге. Храм је заливен сузама у својој борби за опстанак. Чује се клепетало и почиње литургија. Божанствена чета монаха својим појењем испуњава храм али и наше душе. После 2 и по сата пуног срца одлазимо у манастирске конаке где уз послужење пријатно ћаскамо са монасима који стрпљиво одговарају на наша питања стављајући нам до знања да смо увек добродошли. Напуштамо манастир, који, опасан бодљикавом жицом и стражом француских војника ,остаје иза нас.

» Настави даље

Студентска добротворна организација Уједињена Србија организује поклоничко путовање православним светињама на Косову и Метохији од 8. до 10. јануара 2010. г

Програм путовања:
Полазак у петак 8. јануара у 20:30 часова испред храма Светог Александра Невског (ул. Цара Душана 63)
Субота 9. јануар литургија у манастиру Високи Дечани, обилазак манастира Пећка Патријаршија и манастира Драганац, у вечерњим часовима долазак у Косовску Каменицу, дружење са мештанима и ноћење код мештана.
Недеља 10. јануар литургија у манастиру Грачаница, обилазак манастира Девич и манастира Соколица, у вечерњим часовима повратак за Београд.

Пријаве најкасније до 1. јануара 2010. године на телефон:
064/807-39-32 и 064/807-39-30

Окупили смо се као и увек испред храма Александар Невски и кренули, уз Божју помоћ, око 21 час. У Косовској Митровици смо били већ око 4 сата ујутру и искористили смо прилику да мало прошетамо пошто нам је пратња била заказана у 5. Уз пратњу КПС-а, наставили смо путовање ка манастиру Свети Архангели, обзиром да је Света литургија била већ у току кад смо стигли, сачекали смо да монаси заврше са службом после које су нам спремили доручак. Из Светих Архангела, пут смо наставили ка храму Богородице Љевишке у Призрену, сваки пут када одемо тамо нека туга обузме срце гледајући тако величанствен храм како пропада...

» Настави даље

Чланови „Уједињене Србије“ су 24.04.2009. године још једном су посетили српско становништво на Косову и Метохији. Овога пута, одсели су у месту Старо Грацко, надомак Липљана. Том приликом, тим „Уједињена Србија“ одиграо је пријатељску фудбалску утакмицу са ФК Старо Грацко. Поред тога, студенти су посетили и Ораховац, Велику Хочу, као и манастире Грачаницу и Зочиште, где су предали хуманитарну помоћ у виду средстава за хигијену, хране и лекова.

» Настави даље

Програм путовања:

-Полазак из Београда: 10.4.2009. испред Храма Св.Александра Невског, ул. Цара Душана 63 у 20:30 часова.
-Полазак из Ваљева: 10.4.2009. са паркинга Југопетрола на Грацу у 22:15 часова.

-Субота 11.4.2009.
–Литургија у манастиру Свети Архангели у Призрену (слава манастира - Св. Лазар четвородневни). Потом посета цркви Богородица Љевишка у центру Призрена, манастиру Зочиште (мошти светих Козме и Дамјана) и Великој Хочи (црква Св. Архиђакона Стефана, манастир Светог Јована).
-Долазак у Ораховац у вечерњим сатима, вечера и ноћење код мештана.

-Недеља 12.4.2009.
-Литургија у манастиру Високи Дечани. Потом посета Пећкој Патријаршији и манастиру Гориоч.
Повратак у послеподневним сатима, а долазак у Ваљево–Београд у вечерњим сатима.

Пријава до 2.4.2009. године

Контакт телефон: 063 78 63 811 и 069 76 02 50

Уједињени у Христу пут Kосова и Метохије, заједно са председником, проф. др. Миленком Бодином и још неколико чланова његове добротворне организације Свети српски манастири Студенички круг, као и многи чланови студентске организације Уједињена Србија, са осталом братијом, у периоду од 13.02. до 15.02.2009. године, ишли су у посету српској браћи на страдалном делу наше миленијумске старе територије. Том приликом однешена је скромна помоћ у виду новца, хране, лекова и одеће. Прва јутарња литургија на коју смо стигли, одржана је у манстиру Светих Козме и Дамјана у Зочишту одакле смо уз благослов игумана манастира оца Стефана отишли за Велику Хочу где се већ почело са читањем молитве на дан светог Трифуна за добар род српских винограда од којих се у том делу Метохије прави изврсно црно вино познатије као Дечанско вино. Имали смо прилику да посетимо и манастир светог Јована Крститеља, цркву архиђакона Стефана и наравно братију у селу. Из Велике Хоче, пут је настављен ка Призрену, Царском граду у коме је пре НАТО бомбардовања 1999. године и насиља од стране шиптарских терориста, било више од 40 000 Срба. Данас је остало једва неколико породица. Овом приликом морамо да напоменемо да смо имали велику част да монах харитон из манастира у Зочишту, пође са нама и на тај начин улепша и још више продухови ово наше ходочашће.

» Настави даље

У настојању да дочарамо реалну слику о стварности на простору Косова и Метохије данас, ми, студенти Универзитета у Београду, заједно са добротворном организацијом „Уједињена Србија“ кренули смо дана 17.10.2008. год. пут Косова и Метохије.

По доласку на југ Србије и приближавању административној линији почиње наше незаборавно искуство.

Косовска Митровица (северни део) - суочили смо се са чињеницом да у нашем даљем путовању нећемо имати потпуну слободу кретања. Ту смо сачекали Косовске полицијске снаге (КПС) које су нас пратиле током целог путовања, бринући се о нашој безбедности. Крећући се ка нашем првом одредишту, прожимала су нас осећања неверице, збуњености, жалости над призорима које смо затекли. Војске је било свуда унаоколо. Окруживала су нас оклопна возила, маскирне мреже, бодљикаве жице које су нарушавале природне лепоте метохијског краја. Право изненађење за нас био је прилаз манастиру Високи Дечани, који је својом лепотом и снагом поносно пркосио стегама немилог окружења.

Високи Дечани, задужбина краља Стефана Дечанског , подигнути су у XИВ веку. Дечански храм је највећа сакрална грађевина икада подигнута у Србији. Дечани су украшени најбогатијом и најобимнијом скулптуром. Посебну импресију и уздахе дивљења мами целина сликане декорације Дечана, на којој су видљиви делови позлате на позадини од скупоцене плаве боје, азура. Поред импресивног здања Дечана и богате историјске грађе, посебно смо биле дирнуте благошћу и гостопримством дечанских монаха, који су нас дочекали са унапред припремљеном трпезом, где смо имале прилику да уживамо у дечанском сиру и вину.

» Настави даље

Они су младост и љубав и одабрани, свако од њих, појединачно, најбољи међу најбољима... Заштитни знак им свима, љубав према отаџбини и храброст им друго име... Они су песма и веселост и (учени постају) и туга су, нажалост, у данима ратним и поратним... Тако и на платну исписаше себе са осталима: СВИ СМО МИ ДЕО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ- 14. јуни 2008. и 15.-ог у недељу на прве Тројице...

» Настави даље

Двадесетак чланова „Уједињене Србије“, још једном је посетило Косово и Метохију. Овог пута, повод је био обележавање Видовдана. Студенти су присуствовали литургији у Грачаници, а затим се упутили ка Газиместану. На месту где су се пре 619 година сукобиле српска и турска војска, ове године окупило се више хиљада људи. Ово је био најмасовнији одлазак Срба на Газиместан још од 1999. године.

» Настави даље