Немања Брдар
Гимназија „Свети Сава“, Приједор


Дла тебје, земљо, воспоју, 
Ибо молчана доста је било. 
Воздиги сада главу своју. 
Востани свјата, небесна сило!

Рождество ти бијаше во крви и зноју,
Благочестви краљи тебје су воздвигли, 
Ну сад злополучја тебја обузеју, 
И черни дани за тебја су стигли.

Ти си вавек била источник вјежества. 
Благодетељ и мајка Сербљима свим. 
Сјети сја мајко, Лазаревог мужества 
И удри, снажно* по вразима ЗЛИМ.

Земљо свјатих, цара благочестних, 
На Косову си пољу востала из мертвих. 
Сјети сја, мајко, чада милих својих, 
Что се боје звери бесловесних,

Упри взор Сербије, на мајку твоју, 
Види свјату шуму крестови и церкви! 
Ту си прву причест ти примила своју, 
Ту си рождена и ту ћеш умријети.

Сад је времја дла окончаније молка, 
Сербија сја волиује и буди. 
И протн черног дивјачестиог волка. 
Вожјвубљена моја, востати ће људи!

Зачета је борба преголема, 
Что трајати ће све до наше смерти. 
Ал' ми битијем нашим вавек смо уз тебја, 
Јер награда наша јесте жизн вечни.

Обештаније дајем и пресловити завјет, 
Да покојан нећу бити док те не возбраиим 
И всех Сербљима имам један совјет, 
Да буду уз мене док Бога сохраним.

Дла тебје, земљо, воспоју, 
Ибо модчанија доста је било. 
Воздигни сада главу своју, 
Востани свјата, небесна сило!
Сербија је ноћи сие во движенију!