Уједињени у Христу пут Kосова и Метохије, заједно са председником, проф. др. Миленком Бодином и још неколико чланова његове добротворне организације Свети српски манастири Студенички круг, као и многи чланови студентске организације Уједињена Србија, са осталом братијом, у периоду од 13.02. до 15.02.2009. године, ишли су у посету српској браћи на страдалном делу наше миленијумске старе територије. Том приликом однешена је скромна помоћ у виду новца, хране, лекова и одеће. Прва јутарња литургија на коју смо стигли, одржана је у манстиру Светих Козме и Дамјана у Зочишту одакле смо уз благослов игумана манастира оца Стефана отишли за Велику Хочу где се већ почело са читањем молитве на дан светог Трифуна за добар род српских винограда од којих се у том делу Метохије прави изврсно црно вино познатије као Дечанско вино. Имали смо прилику да посетимо и манастир светог Јована Крститеља, цркву архиђакона Стефана и наравно братију у селу. Из Велике Хоче, пут је настављен ка Призрену, Царском граду у коме је пре НАТО бомбардовања 1999. године и насиља од стране шиптарских терориста, било више од 40 000 Срба. Данас је остало једва неколико породица. Овом приликом морамо да напоменемо да смо имали велику част да монах харитон из манастира у Зочишту, пође са нама и на тај начин улепша и још више продухови ово наше ходочашће.

У великој радости дочекани смо у манастиру Свети Архангели надомак Призрена од стране игумана Бенедикта и осталих монаха. Као што смо већ навикли отац Јован је и овог пута за оне који су по први пут крочили на тле свете српске земље, веома смирено и стрпљиво упознавајући их и објашњавајући историју како манастира тако и историју Срба на Косову и Метохији, рекао да шиптари покушавају да отму још једну школску зграду у којој се налази и српска црква. Школа се налази у селу Средска, 15 километара од Призрена, тако да нам је време протекло у разматрању шта би било добро и на који начин урадити да сачувамо ту зграду и цркву која је у етнички чистом српском селу. Поводом тога су дати неки предлози који ће веома помно бити разматрани.

Даље, по плану пута обишли смо и храм Богородице Љевишке у којој смо се помолили за брз повратак Срба у Призрен. Око 17 часова стигли смо поново у манастир у Зочишту где смо присуствовали бденију до 19:30 часова. Смештај смо имали обезбеђен код наших људи у Ораховцу где смо и сами више домаћини него гости. Наравно, незаобилазан детаљ у Ораховцу је било и дружење са младима у кафићу Ребека. Свету литургију на дан Сретења Господњег дочекали смо у манастиру Грачаница. По завршетку литургије, позвани смо на послужење, а оцу Дамјану предати су и дописи за оснивање метеоролошке станице као и филм “Да се пламен не угаси“ у производњи Уједињене Србије. Одатле је пут настављен ка

Липљану где смо били дочекани од стране председнице општине Сузане Станковић која је у конструктивном разговору нашим члановима објаснила ситуацију у тој српској општини. Питање омладине, тј. проблеми и тешкоће са којима се суочавају, по речима председнице Сузане, непоредиви су са проблемима омладине у другим деловима Републике Србије, и на овом малом састанку обећано је да ћемо покушати све да омладини Липљанске општине омогућимо несметан развој и напредак у својим свакодневним активностима од школовања до спортских и културних. Последње али не и најмање важно место које смо посетили било је село Старо Грацко недалеко од Липљана у коме смо са младима одиграли пријатељску фудбалску утакмицу која је била нерешена. Том приликом смо најмлађима поделили слаткише, а мештани су изразили жељу да у следећем нашем доласку будемо њихови гости што смо са одушевљењем прихватили, јер то потврђује да наш труд и рад доноси резултате.