Трећу годину за редом у организацији удружења „Јадовно“ из Републике Српске се одржао парастос жртвама логора Јадовно. Јадовно представља први логор смрти у НДХ у коме је страдало више од 42 хиљаде Срба, Јевреја, Рома и Хрвата (антифашиста). Организација „Уједињена Србија“ је и ове године била присутна заједно са многобројним младим људима из разних организација и појединаца који не заборављају да одају почаст и да се помоле за многобројне невине жртве свога рода.
Кренуло је три аутобуса махом младих из Београда до Шаранове јаме, једног од места где су скончали многобројни Срби током геноцида који је спроводила Независна Држава Хрватска. На самом улазу у Хрватску, ставили су нам до знања да обележја Републике Србије није могуће унети у Хрватску тј. на место злочина и на тај начин су осујетили наш покушај да не представљамо безличну масу људи која је присутна на обележавању дана страдања Срба у Јадовну.
После парастоса, полагања венаца, и говора уважених званица, кренуло се Мученичком стазом јадовничком, носећи часни крст на само место логора, тј. сабирни центар где су се жртве логора кратко задржавали и одакле су спровођене до бројних јама, где су завршавали свој живот углавном у великим мукама. Ходочасни пут који смо прешли за око два сата је повело наше свештенство уз тропаре Часном крсту, Мученицима, Богородици… Ходочасници су достојанствено изнели крст и поставили на, до тада готово необележено место, један пропланак на Велебиту, који и даље крије тајну од незнаних и необавештених пролазника. Надамо се да ће нас крст сачекати и следеће године и да ће се на прави начин обележити место самог логора.
Овом приликом се захваљујемо организаторима пута и изражавамо све похвале представницима Удружења избеглица из Хрватске, представницима Српског народног вијећа који су својим присуством посведочили страдање јадовничких мученика и дали значај обележавању дана сећања. (http://www.snv.hr/vijesti/prvi-ustaski-logor-kao-dio-politike-istrebljenja/ )
Поред посетилаца из Србије, било је доста људи који су организовано, аутобусима дошли и из Републике Српске, као и из неколико хрватских градова. Tакође су били присутни и хрватски антифашисти.
Долазак на такво свето место буди невероватне осећаје снаге и вере да проблеми и муке са којим се свакодневно суочавамо нису ништа у поређењу са мукама и страдањима која су прошли наши преци пре само седамдесет година. То је место које морамо стално да обилазимо, то су догађаји којих морамо стално да се сећамо, то је страдање које мора да нам буде извор снаге да живот паметно искористимо. Без страдања, распећа, крста, нема васкснућа. То је наш крст који нам доноси васкрсење. Не смемо се плашити, окретати главу, стидети се страдања. Видимо се следеће године на истом месту, у још већем броју!
Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима, живот дарова!
