Одрастајући, млади у Србији се суочавају са друштвеним променама на које нису довољно добро припремљени, како током примарне социјализације, тако ни током процеса образовања. Утицај великог броја чинилаца довео је немали део данашње омладине у Србији до веома забрињавајућег стања. Њихово одрастање почива на многим ризицима на које треба да одговоре. Бројни су аспекти на којима се овакво лоше стање огледа. Пре свега треба нагласити да је, према истраживању Отићи или остати: идентитети младих и оријентација ка исељењу, у 2011. преко половина младих размишљало о одласку ван Србије или је предузимало конкретне кораке у том циљу, а то је уједно било и повећање удела у односу на 2003. годину. Поред главних разлога за то (низак животни стандард и широко распрострањено осећање одсуства перспективе), који су одраз генерално лошег стања у Србији данас, ту је и незадовољство на локалном нивоу.
Према студији Слободно време младих, млади су данас у приличној мери незадовољни оним што им локална заједница пружа. Ако се занемаре они из Београда, млади у Србији су већином незадовољни културном понудом у свом месту, а према већ поменутом истраживању, међу најбитнијим локалним садржајима за младе су музички, спортски и образовни.
Једна од последица оваквих недостатака на локалном нивоу је и налажење излаза у кућној забави, која тако постаје најзначајнија активност слободног времена код млађих, а то су конкретно, поново, према студији Слободно време младих, играње видео-игрица, претраживање интернета, спавање и досађивање. Тиме се стиже до још једног фундаменталног проблема данашње омладине, а то је све већа отуђеност, како једних према другима, тако и према остатку друштва уопште. Међу младима у Србији, према подацима Eurofunda, две петине нема поверења у друге људе. Толико се понекад осећа усамљено, као и депресивно. Промене које су се десиле са развојем нових комуникационих технологија значајно су утицале на функционисање многих друштвених сфера. Тако, све је мање социјалних контаката које млади у слободно време оставрују међу собом. Само једна петина испитаних се самоидентификује са својом генерацијском групом.
Све већи уплив медија у животе младих чини да, како стоји у студији Коришћење медија међу младима, већ сад преко половине њих свакодневно прати медије, а у поређењу са младима из других европских земаља, они у Србији су на самом врху по количини времена дневно потрошеног на гледање телевизије. И поред свих добрих могућности које медији данас поседују, млади их најчешће користе на начин који није друштвено функционалан, те тиме долази до погоршања и других аспеката живота омладине. Само један од таквих је недостатак елементарне културе и образовања. Довољно је поменути да једна трећина младих никад ништа не чита од књига. Ту су, затим, имање погрешних узора и недостатак ауторитета, као и прибегавање деликвецији, агресивном понашању и насиљу, уз мањак емпатије и осећаја одговорности. Младима, даље, неодстатају мотивација и практичне вештине у којима се могу остварити. Према студији Утицај породичног и друштвеног контекста на формирање социјалних биографија младих, сваку пету породицу у Србији карактерише клима где се успех младих не цени нарочито.
Још један у низу ових фундаменталних проблема је изопштеност младих из друштвених токова, што и не чуди посебно када се има у виду начин на који одрастају. Према студији Социјални активизам као облик политичког ангажмана, чак четири петине младих у Србији је социјално пасивно, док се тек свака двадесета млада особе може сматрати социјално активном. На пример, према подацима Eurofunda, само један проценат младих волонтира у активностима заједнице сваког месеца, а 90% њих никада.
Такође, како стоји у студији Политичка активност младих, за преко 90% младих у Србији се може рећи да су политички отуђени – политички су пасивни и не мисле да имају моћ да решавају проблеме са којима се сусрећу млади на локалу. Политичка неактивност младих је значајна препрека њиховој интеграцији у шири друштвени систем, јер су значајни делови ове популације из њега истиснути. Зато је битно да се створе услови у којима ће бити отворен простор за разумевање положаја младих из различитих социјалних средина.
Вероватно највећи проблем са којим се млади суочавају је незапосленост, као и несигурност тржишта рада. Према подацима Републичког завода за статистику из 2012. стопа незапослености младих је изузетно висока – од младих старости од 15 до 24 година преко половине је незапослено, а према Eurofundu, преко једне трећине незапослених младих ни не тражи посао. Млади су иначе најрањивија група на тржишту рада, тако да су додатни потреси изазвани глобалном економском кризом посебно њих погодили. Зато је битно младе едуковати о томе који су њихови изазови са којима ће се сусрети и могућности које ће им бити на располагању када једном ступе на тржиште рада. То је нарочито битно када се има у виду да, према подацима Светског економског форума 2012. Србија је била у односу на проценат високообразованих људи који напуштају земљу у самом врху тадашње листе земаља.
Описан пасивни начин свакодневног живота даље уобличава нездраве облике понашања младих. Чак једна четвртина њих се бави спортом никада или мање од једном месечно. Само када би се мало подигла свест код њих о значају бављења спротом и избегавања нездравих навика, слика би сигурно била знатно повољнија.
Када се сви наведени проблеми саберу, не чуде поражвајући Eurofund-ови подаци према којима око једне петине младих у Србији не спада у оне који су задовољних својим животом, око једна петина је понекад или често под стресом, чак три четвртине сматра да им домаћинство има потешкоћа да задовољи своје потребе, а скоро трећина не осећа да има времена да се у свакодневном животу бави стварима које воли. Коначно, и једнако поражавајуће, једна четвртина младих у Србији не види излаз из својих животних проблема.
Млади се суочавају са проблемом недовољне укључености у друштвене токове и осећањем запостављености од стране државних институција. Низак ниво употребљивости формалног образовања, као и недостатак практичног рада током школовања учинио је да млади не поседују употребно знање неопходно за активније укључивање у развој локалне заједнице. Ово је један од основних разлога за низак степен омладинског активизма. Стицање практичних, употребних знања и вештина, повезивање са младима из осталих крајева државе, као и са младима из иностранства је оно што недостаје за подизање капацитета младих за омладински активизам, чији је утицај на развој локалне заједнице неоспоран.
Увидевши потребе младих, одлучили смо се на заједничку иницијативу која би довела до покретања нове платформе за сарадњу активних младих, под заједничким називом омладински Форум „Власина“. Пројекат је конципиран у виду омладинског кампа који се први пут одржао у другој половини августа 2015. године на Власинском језеру. Локација и време иза себе крију намеру да пружимо алтернативу савременом схватању забаве међу младима, а то је боравак у природи са својим вршњацима, тако да кроз заједничке активности стварају позитивну енергију. Наша визија је промоција здравог начина живота при чему обраћамо пажњу на све факторе који истом доприносе. Тако да ће програм кампа укључивати различите спортске активности, заједничке интерактивне радионице и предавања који ће обухватати потребно неформално образовање и потенцирање на конкретним практичним вештинама, заједнички забавни програм, али и могућност да свако од учесника искаже своју идеју, промовише своје пројекте и заступа ставове организације коју заступа .
Користимо прилику да се захвалимо свим пријатељима, иницијативном одбору, свим организацијама које су подржале Форум. Такође Форум у оваквом облику неби могао да постоји да није било свесрдне подршке држаних институција, приватних компанија и јавних предузећа, људи добре воље, волонтера и свих учесника нултог форума.
Позивамо све младе заинтересоване за дружење са нашим тимом да попуне пријаву.
