Окупили смо се као и увек испред храма Александар Невски и кренули, уз Божју помоћ, око 21 час. У Косовској Митровици смо били већ око 4 сата ујутру и искористили смо прилику да мало прошетамо пошто нам је пратња била заказана у 5. Уз пратњу КПС-а, наставили смо путовање ка манастиру Свети Архангели, обзиром да је Света литургија била већ у току кад смо стигли, сачекали смо да монаси заврше са службом после које су нам спремили доручак. Из Светих Архангела, пут смо наставили ка храму Богородице Љевишке у Призрену, сваки пут када одемо тамо нека туга обузме срце гледајући тако величанствен храм како пропада…

Одатле, свратили смо у Средско, да видимо српску школу коју су шиптари хтели да насилним путем преузму још пре пар месеци и тај случај је још увек неразјашњен а школа стоји затворена обзиром да, нажалост, нема српске деце која би ишла на часове. Већ је и киша почела да пада када смо кренули пут Штрпца, а тамо нас је дочекала кошаркашка екипа са којом смо одиграли једну пријатељску утакмицу (и наравно, већ уиграни момци су нас победили). Морамо да кажемо да је и професор Чворовић врло успешно одиграо један део игре. После утакмице имали смо мали одмор док смо се сместили и вечерали у хотелу „Нарцис“ на Брезовици па је после вечере била испланирана трибина у Дому културе под називом „Учешће омладине у очувању Косова и Метохије“. На трибини су између осталог причали председник „Уједињене Србије“ Валентино Поповић, професор на Факултету безбедности Зоран Чворовић, магистар Снежана Антонијевић, доцент на Технолошком факултету Владимир Павићевић и професор историје на Приштинском Универзитету Светомир Миливојевић а добродошлицу нам је пожелео председник Скупштине општине Штрпце Бојан Савић. Када се трибина завршила наставили смо дружење са омладином из Штрпца до раних јутарњих часова. Организовали смо, на захтев младих из Старог Грацког, да нам се њих 15-ак придружи у Штрпцу где су неки од њих по први пут били тамо. Ујутру су кренули са нама на литургију у Грачаницу а после тога сви заједно смо ишли на Газиместан где je служено опело јунацима Косовског боја. Осећања која су се тада мешала, не могу да се објасне, већ треба да се осете, сасвим је сигурно да ниједан човек не може да остане равнодушан када ступи ногом на такво једно историјско место где су се Срби као народ, те давне 1389. године, уместо за земаљско, определили за Небеско Царство. Ту се родила још већа снага у нама да треба да наставимо још интензивније своју борбу за опстанак нашег народа на тим просторима. После тога омладина из Старог Грацког нас је напустила и вратила се кући а ми смо кренули пут Београда. Успут смо обишли манастир Сочаницу, близу Лепосавића, одморили се мало и кренули опет. На све те доживљаје и утиске, на административној линији смо се сусрели са мотоциклистима који су ишли на видовдански концерт који се одржавао у Косовској Митровици. У Београд смо стигли око 23 часа уморни али са огромним узбуђењем и са још већом жељом да се што пре организује следећи одлазак.