Дана 23. Новембра 2022. године у 11:00 по средњеевропском времену, Косовско сунце огрејало групу младих момака управо пристиглих са Дортмундског аеродрома.
На самом слетању, топло су дочекани од стране припадника окупаторске граничне полиције наше јужне покрајине. Након успешне пасошке контроле, групу момака сачекао је организовани превоз и заједно су се одлучно упутили ка својој првој дестинацији.
Своју тродневну авантуру започели су посетом, вековима брушеног бисера Косова и Метохије, наше велике светиње, Грачанице. Дом јунакиње Симониде, истоименог ремек дела наше поезије Милана Ракића, обиље историјских прича и духовног надахнућа. Испраћени феноменалном презентацијом манастира, младог и перспективног водича Сергеја, наставили су свој пут.
Духовно напојени, куриозно су се упутили ка Газиместану. Дочекао их је међутим веома тужан призор. У веома запуштеном стању, готово без и једног знака на путу угледали су наш Културни споменик Газиместан. Свето место српског народа.
Док су полако корачали земљом која је сведочила највећем јунаштву нашег народа, осетили су потребу да колективно одају почаст палим јунацима и целивају споменик посвећен управо њима. Након кратког задржавања, одлучили су да наставе свој пут, не би ли пре мрака стигли у наш царски град, на своју следећу дестинацију, Призрен.
У добро угрејаном Опел Комбу, домаћина из Лепосавића који је био задужен за превоз јунака наше приче, после два сата вожње, пристигли су у царски град, Призрен.
Као по некој старој традицији, окрепили су се у посластичарници код локалног Горанца. Прошетавши се центром града, симболично су попили воду са Шадрвана испоштовавши легенду која прати воду Призренске чесме. По легенди, онај који једном проба воду са Призренске чесме, увек ће се на њу враћати. Симпатична легенда, додатно је охрабрила групу младих Срба у центру царског града.
Убрзо су пристигли у манастир светих Архангела, на месту где је сахрањен највећи српски владар свих времена, Цар Душан СИЛНИ! Ту их је топло дочекао отац Николај, спровео до заједничког конака а потом су заједно након вечерње службе, вечерали а потом ноћили да би сутра одморни кренули пут Високих Дечана, на Манастирску славу Светог Стефана Дечанског, коју су сви жељно ишчекивали.
Свој пут наставили су раном зором ка манастиру Високи Дечани, нестрпљиви ка ономе што их тамо чека.
Дошавши пред светињу Српског народа, сачекала их је група КФОР-ових оперативаца која је својим присуством обезбеђивала сигурност Манастира Високих Дечана, окружен Албанским становништвом са свих страна. Очарани јединственом лепотом таквог здања, приступили су светој Литургији, која је тим поводом одавала импозантан и величанствен утисак свим пристунима, који су имали ту част да буду сведоци једног таквог догађаја. Након службе, свим верницима омогућено је да целивају мошти краља Светог Стефана Дечанског.
Окрепивши се сендвичима који су их сачекали након Богослужења, наставили су свој пут, који их је даље водио у Пећку Патријаршију.
Око 14 часова истог дана, 24. Новембра, наша мала али одлучна група пристигла је крај пећке Бистрице испред манастира Пећке Патријаршије.
У прелепом здању, напојени са духовног извора наше светиње, ипак временски ограничени, помолили су се Господу, за опстанак српског идентитета на Косову и Метохији, а потом на крају и да свој пут приведу у миру крају, пре него што крену на своју последњу дестинацију, Ораховац.
Дошавши у Ораховац, након нешто више од сат времена путовања, самим доласком осетили су Божију балгодат, храброст и карактер Срба који живе окружени непријатељски настројеним Албанским становништвом. Учинило се да је довољно само крочити на тло Ораховца како би се осетила сва храброст и одлучност нашег народа у намери да не напусти своје вишевековно огњиште.
Прелепо дочекани од локалног свештеника Оца Милана, који је својом кратком беседом свим присутнима скоро изазвао сузе, испуњене поносом на све оне који су то издржали али и осећајом туге за свим страдалим и угњетаваним становницима Ораховца.
Група наших младих Срба имала је ту част да упозна и породицу наше дивне Павлине Радовановић, породицу која сасвим сигурно може бити пример на пољу морала, васпитања и карактера.
Након утакмице друго кола светског првенства у Катару, Србија-Бразил, коју су сви заједно испратили, упркос свим сметњама услед гашења струје пред спавање уследило је нешто што ће сви присутни, готово сигурно, вечно памтити.
Породица Радовановић је поделила поклоне, иконе наших светаца, својим драгим гостима. Најдивнији пријем наша група имала је управо на својој последњој дестинацији, како је сам Господ Бог својим деловањем, нашу малу храбру групу благодарио за своју одлучност и жељу да пруже подршку и помогну нашим најугроженијима.
Следећег дана, 25. Новембра, 2022 око 7:00 наша мала група упутила се на Приштински Аеродром, на свој повратнички лет.
Ова тродневна авантура, наших младих снага, показала је, упркос свим пропагандама разних интернет вести, да постоје они који упркос свима бригама о томе шта их тамо може сачекати брину о свом народу и о својој културној баштини и свима нама поручили, драги Срби, устаните из своје топле фотеље, покрените се и будите део неке од наших долазећих авантура и да нам од сад поздрав буде, ОВЕ ГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!
Душан Јовановић
Франкфурт, Новембар 2022. године
